Knez Grigorij Potemkin, vojskovođa i miljenik Katarine Velike, zalagao se 1782. za to da Rusija anektira Krim jer je „Rusiji potreban raj“. Iduće godine to je i uradio i od tada je poluostrvo postalo popularno mesto za odmor elite: Staljina, Hruščova, Brežnjeva i drugih.

Potemkin je dao ime Sevastopolju kada ga je osvojio 1784. godine (u prevodu sa grčkog carski grad) i pretvorio u jedno od najjačih utvrđenja u Evropi.

Ova Potemkinova ideja sada je ponovo živa. Rusija snažno podržava separatiste na Krimu koji će u nedelju održati referendum o otcepljenju od Kijeva.

Aleja velikana: Podvodni muzej na Rtu Tarhankut sa bistama 50 sovjetskih lidera na dubini od 12 metara.
Ukrajinsko ministarstvo turizma opisuje Krim kao „jedno od najlepših mesta na svetu“. Tu kvalifikaciju potvrdio je i časopis „Nešenel džiografik“, koji je prošle godine stavio Krim u vrh spiska „20 mesta koja obavezno morate da posetite“.

Široj javnosti Krim je poznat, pre svega, po Jalti i dvorcu Livadiji, rezidenciji Romanovih, u kome su se Čerčil, Ruzvelt i Staljin dogovorili o interesnim sferama u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Ali malobrojni su oni koji znaju da je u Jaltu dolazio Anton Pavlovič Čehov kao slabašni tuberan krajem 19. veka. U vili u kojoj je živeo do smrti napisao je „Višnjik“ i ugostio Gorkog i Rahmanjinova.

Litice na jugu: Pitome ravnice i bujna vegetacija smenjuju se sa visokim planinskim vencima, koji se protežu na jugu poluostrva.
Ipak, simbol Krima je Lastavičje gnezdo, udaljeno osam kilometara od grada.
Sagrađeno je po zamisli barona Jozefa fon Štajngajla, zaljubljenog nemačkog naftnog magnata, da bi ga podsećao na dvorce na Rajni.

Kriza u Ukrajini snažno je uzdrmala privredu poluostrva, a posebno njegovu najvažniju granu - turizam.

Link na originalni članak